UBRZANI KURS ZA BODISATVU

sveti čovječe, pod tvojim drvetom trešnje vlada razum supersimetrije iskrama oslikane misli prilaze same kao žedne životinje koje ne znaju za nož došao sam da ti kažem da je iznad tebe nebo puno rasparanih jastuka i pepela da među korijenjem stabla trepte očni kapci djece nesrećnih zemalja nježni mesijo, pitaju te iz favela da li je istina da je bog metak i jesu li stigmate izlazne rane nosim ti sa ulica crvenih fenjera glas o tome da Hokusai nije crtao talas za nas priča se da je stvorio vrata od mastila za hobotnice naših podsvijesti znaš li išta o tome ili samo jedeš trešnje krijući užarene koštice pod jezikom